Porađala se 54 sata pa doživela kliničku smrt: Jedan glas je vratio u život, a ovaj osećaj nikada neće zaboraviti

by

Engleska novinarka, Nilufer Atik je u 41. godini rodila sina Majla nakon teškogporođaja koji je započeo naglo i uz nesnosne bolove. U više navrata vraćana je kući iz bolnice jer se smatralo da nije dovoljno “otvorena” za porođaj, uprkos intenzivnim kontrakcijama i povraćanju.

Napokon posle 19 sati vraćena je u bolnicu, gde su joj dali lekove kako bi joj ublažili bolove, ali agonija se nastavila još jedan ceo dan i noć. U očaju je molila za epidural, koji je konačno dobila. Ipak, problem je bio u tome što je beba bila u nepravilnom položaju, zbog čega nije mogla da se spusti u porođajni kanal.

Kada je situacija postala kritična, lekari su odlučili da izvedu hitan carski rez, ali ni tada nije prošlo bez komplikacija. Prevelika doza anestezije dovela je do paralize mišića grla, zbog čega Nilufer nije mogla da diše. Nakon što je konačno donela sina na svet, bila je u stanju šoka, nesvesna posledica koje je trauma ostavila na njeno telo.

 

Dva dana kasnije, dok je sa partnerom posećivala bebu u bolnici, osetila je snažnu vrtoglavicu i onesvestila se.

Doživela je kliničku smrt u trajanju od 28 minuta kao posledicu iscrpljujućeg porođaja od neverovatna 54 sata. Doktori su se borili da je povrate, ali ona kaže da je to iskustvo promenilo njen pogled na smrt i učinilo da je se više ne plaši.

– Sećam se da sam rekla da moram da sednem, a zatim mi se sve zamračilo. Znala sam da umirem, ali nisam osećala strah. Naprotiv, bilo je to osećanje apsolutne sreće i spokoja, nešto što je nemoguće opisati rečima. Moje telo se činilo tečnim, laganim, a um potpuno oslobođen briga – priseća se ona.

– Kao i većina ljudi, čitala sam priče o iskustvima bliskim smrti, svetlosti na kraju tunela, susretima sa preminulim voljenima. Moje iskustvo bilo je potpuno drugačije. Nisam videla tunel, niti me je neko dozivao na drugu stranu. Ali ono što sam doživela bilo je najmirnije i najblaženije osećanje u mom životu – kaže Nilufer, a o tome je pisao i “Dejli mejl” (Daily mail).

 

Doktori su se borili da je povrate, stimulišući njeno telo bolnim ubodima igala, ali ona nije reagovala, sve dok joj se u svesti nije pojavila slika njenog sina.

– Majlo! Moram da se vratim zbog Majla! Samo sam čula taj glas kako me opominje – prisetila se.

U tom trenutku, lekari su joj ubrizgali adrenalin, a Nilufer je naglo ustala i počela veoma ubrzano da diše, kao da se vraća iz dubokog sna.

– “Imali smo ozbiljan strah da vas ne izgubimo”, rekla mi je medicinska sestra dok je proveravala moje vitalne znake. Moj partner mi je objasnio da mi je telo ušlo u šok, usled čega organi nisu dobijali dovoljno kiseonika. Ali, umesto da budem prestravljena, osećala sam se srećno. Samo sam se nasmejala i rekla mu: “Bilo je neverovatno.” On me je gledao u čudu, ali ja sam znala da govorim istinu. Skoro umiranje bilo je najneverovatnije iskustvo mog života – zaključila je Nilufer Atik.

Stil / Srećna republika

Leave a Comment