Bugenvilija (lat. Bougainvillea spectabilis) je drvenasta, ukrasna penjačica iz porodice noćurkovki. Poznata je i pod imenima bogumila, bugenvilja, bugenvileja, bugenvila.
Iako sam cvet bugenvilije nije ugledan, njeno pricvetno lišće (brakteje) kojih ima u različitim nijansama boja od narančaste i žute pa sve do nijansi ružičaste i ljubičaste doprinose da biljka izgleda lepo i raskošno.
Boje pricvetnog lišća se menjaju kako biljka stari, pa tako, tokom vremena, nijanse poprimaju svetliju ili tamniju boju.
Najraskošnije i najbujnije su bugenvilije stare od 4 do 5 godina kada dostižu vrhunac svoje lepote i obogaćuju svaki prostor.
Vremenski uslovi sadnje: sunčano, puno svetlosti Vreme cvetanja: april -oktobar Visina: preko 25 metara Širina: preko 6 metara
Vrste bugenvilija
Do danas je otkriveno oko 18 različitih vrsta, a najpoznatije su bougainvillea spectabilis, bougainvillea glabra i bougainvillea peruviana, čijim su se ukrštanjem dobile ostale takozvane “hibridne vrste” ove biljke.
Bougainvillea spectabilis
Ima priperke crvene, ljubičaste i ružičaste, boje, prilično su velike i imaju oblik jajeta, a cvetovi su krem boje. Lišće je veliko, može da bude zaobljeno ili ovalno, a po ivicama i s donje strane je prekriveno dlačicama.
Osim lišća, stabljika je takođe prekrivena dlačicama s velikim i zakrivljenim trnjem čime postaje prepoznatljiva svima.
Bougainvillea glabra
Za razliku od Bougainvillea spectabilis, Bougainvillea glabrama ima glatko lišće bez dlačica, ima oblik elipse i najšira je u sredini biljke, a grane su puno tanje nego kod spectabilis.
Priperci su trouglastog oblika i najčešće ljubičastih nijansi iako se mogu naći i u belim, lila, ledeno ljubičastih i ružičastih tonova. Cvetovi variraju između bele i krem boje, a trnje joj je tanko, kratko i zakrivljeno na vrhovima. Cveta nekoliko puta u godini, a najbolja je za gajenje u cvetnim saksijama.
Bougainvillea peruviana
Zimzelena penjačica koju ćete lako da prepoznate po zelenoj kori. Lišće joj je dugo i tanko u obliku elipse i bez dlačica.
Priperci su zaobljeni te crvenkasto-ljubičaste oli ružičaste boje, a cvetovi su joj žuti. Trnje je uspravno i kratko. Kao i Bougainvillea glabra cveta nekoliko puta u godini.
Sadnja bugenvilije
Sadnja biljke na prostorima Mediterana moguće je samo na sunčanom i otvorenom mestu, dok na prostorima gde su zime hladne zahteva prozračan i zatvoren prostor s puno svetlosti.
Sadnja bugenvilije se preporuča u jesen da bi se tokom preostalih toplih dana, do zime, biljka dobro ukorenila.
Sadi se najmanje 30 cm od zida da bi imala dosta mesta za razvoj i rast, a zbog bujnosti i visine zahteva debelo i čvrsto stablo. Dubina na koju se sadi treba da bude od 10 do 15 cm dublje nego sadnja u cvetnoj saksiji jer će tako biljka lakše da podnese hladno vreme i nalete vazduha.
Razmnožavanje bugenvilije
Razmnožavanje se radi u septembru i to najčešće reznicama. Zdravim stabljikama se vrhovi režu na dužinu od 10 do 15 cm. Odvajanje reznica se preporuča s više matičnih biljaka. Donje listove trebate odstraniti (režu se ispod lišća), a na reznice trebate do polovine staviti supstrat kao što je, recimo pesak.
Biljka zahteva redovito zalivanje, a savršena temperatura za ukorenjivanje je između 23 i 27 stepeni. Reznice zahtevaju položaj na kojem ima mnogo svetla, ali nije ih dobro čuvati na južnoj strani. Osvetljenje treba da bude indirektno, a vazduh u prostoriji ne sme biti suv.
Кada mlado lišće počne da raste, biljka se ukorenila pa je potrebno presađivanje u veću saksiju ili ju presaditi vani. Na dno saksije dobro bi bilo staviti stiropor. Ako želite presaditi bugenviliju u baštu, morate izabrati vreme kad temperature počinju rasti, obično tokom marta.
Da bi što bolje i duže cvetala zahteva plodno i rastresito tlo koje dobro propušta vodu, a najbolje bi bilo da ju posadite na mesto gde će barem pola dana biti na direktnom suncu, a pola dana u senci.
Gajenje bugenvilija
Bugenvilija je biljka koja je jednostavna i zahvalna za gajenje jer je izdržljiva i otporna na štetočine i bolesti. Ali teško podnosi naglu promenu životnih uslova pa ju je potrebno postepeno prilagođavati ako se premešta sa spoljašnjog u unutarnji prostor. Hladnoću mogu najbolje podneti one sa ljubičastim pripercina, dok bele, žute, narančaste i crvene nisu otporne na niže temperature.
Ako bugenviliju preko zime držite u zatvorenom prostoru, vazduh ne sme biti suv kako joj ne bi otpalo lišće i cveće. Za uspešno gajenje bugenvilije veoma je važno smestiti ju na svetlo, prozračno i sunčano mesto.
Preporučena temperatura je do 10 stepeni, mada zdrava i održavana biljka može preživeti i na -7 stepeni. Preko zime bugenvilija miruje i ne zahteva puno vlage, dovoljno je da ju zalijete jednom u svake tri do četiri nedelje kako se koren ne bi osušio.
Ipak, krajem januara počinje zahtevati obilnije zalivanje i više temperature nego u zimskim uslovima. Jednom kad koren očvrsne i biljka naraste, ne treba joj puno vlage, ali je važno da joj zemlja ne bude potpuno suva.
Održavanje bugenvilija
Na proleće se presađuje i obrezuje, a preko leta se preporuča ukopati ju sa cvetnom saksijom u baštu na sunčano mesto ili ju držati vani negde na otvorenom, recimo balkonu, gde dopire sunce.