Ispostavlja se da je palmino ulje u većini hranekoju jedemo svakog dana, barem u onoj kupovnoj.
I ono je već neko vreme na lošem glasu, ali pitanje je ipak kako zaista deluje na naš organizam.
Zato je dobro čuti šta kažu stručnjaci.
Namirnice u kojima ima palminog ulja
Za početak treba znati u kojoj sve hrani ima palminog ulja.
Kako piše “Very Well Health“, palmino ulje je svestrani sastojak koji se nalazi u skoro polovini svih upakovanih proizvoda u supermarketima. Za razliku od kokosovog ulja, palmino ulje ostaje polučvrsto na sobnoj temperaturi, što ga čini idealnim dodatkom proizvodima za mazanje. Takođe je otporno na oksidaciju, što efektivno produžava rok trajanja proizvoda.
Zato se palmino ulje može naći u popularnim prehrambenim proizvodima, a samo neki od njih su: hleb, slatkiši, čips, čokolada, zamrznuta ili gotova jela, sladoled, pica, namazi kao što su namaz od kikirikija, margarin itd.
Palmino ulje se takođe nalazi u mnogim proizvodima za higijenu, od dezodoransa preko paste za zube do šampona.
Sastav palminog ulja
Palmino ulje, kao i sva druga ulja, jeste 100 odsto od masti, s tim što ima dosta zasićenih masti. Procenat u njemu je oko 50 odsto, dok je to sa maslinovim uljem oko 14 odsto.
Jedna kašika palminog ulja sadrži:
- Kalorije: 120
- Masti: 14 g (zasićene 7 g, mononezasićene 5 g, polinezasićene 1 g)
- Vitamin E: 14% dnevne vrednosti.
Da li je palmino ulje dobro ili loše
Na sajtu “Health Line” kažu da palmino ulje ma nekoliko potencijalno dobrih efekata na telo, pre svega, jer čuva funkciju mozga i smanjuje rizik od bolesti srca.
S druge strane, sa Harvarda napominju da je palmino ulje steklo lošu reputaciju jer ima dosta tih zasićenih masti, što se povezuje sa srčanim oboljenjima. Zasićene masti povećavaju takozvani loš LDL holesterol i trigliceride, koji su faktori rizika za srčana oboljenja.
Navode i da su prethodnih godina transmasti važile za najnezdravije jer se ispostavilo i da povećavaju nivo LDL holesterola i triglicerida, i smanjuju dobar HDL holesterol. Umesto njih je u masovnu upotrebu ušlo palmino ulje.
“Većina transmasti je veštački stvorena hidrogenacijom. Delimično hidrogenizovano ulje, koje se koristi u mnogim prerađenim pekarskim proizvodima i grickalicama i za prženje hrane, glavni je izvor transmasti. Proizvođači hrane i restorani morali su da pronađu alternative. Jedno od njih je palmino ulje. Ali iako ono ne sadrži transmasti i što nije tako loše kao transmasti, ne znači da je palmino ulje zdrava namirnica”, poručuju sa Harvarda.
Prema njihovim stručnjacima za ishranu, palmino ulje je očigledno bolje od namirnica sa dosta transmasti, ali biljna ulja koja su prirodno tečna na sobnoj temperaturi, kao što je maslinovo ulje, i dalje bi trebalo da budu vaš prvi izbor.
Na sve to, ispostavlja se da je jedan od glavnih potencijalnih nedostataka palminog ulja to što sadrži lanac zasićenih masnih kiselina poznat kao palmitinska kiselina. Jedna uporedna studija iz 2017. pokazala je da ova kiselina znatno više doprinosi upalama u telu, insulinskoj rezistenciji i gojenju nego drugi oblici, recimo, maslinovo ulje.