U zavisnosti od faktora rizika, moguće je da bezazlena infekcija kakva je grip dovede do komplikacija, a postoje čak i situacije kada je neophodna hitna medicinska nega.
U Srbiji je za nedelju dana evidentitarno 13.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu, objavio je Batut, a virus gripa je potvrđen na većem delu teritorije naše zemlje.
On se prenosi kapljičnim putem, kao i većina akutnih respiratornih infekcija, što znači da se širi vrlo lako i brzo, pa je važno voditi računa o tome da ga ne prenesemo drugima.
U slučaju da ste osetili simptome gripa, poput povišene temperature, glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, curenja iz nosa ili zapušenog nosa, umora, kašlja, bola u grlu i gubitka apetita, najvažnije je da se posvetite oporavku što pre.
Odmarajte što je više moguće, pijte mnogo tečnosti i povećajte unos vitamina i simptomi će početi da se povlače za nekoliko dana.
Obratite posebnu pažnju na simptome koji se javljaju retko, ali mogu da budu znakovi gripa, poput povraćanja i dijareje.
Kada se javiti lekaru?
Iako je grip teži od obične prehlade jer se simptomi bolesti javljaju naglo, intenzivniji su i traju tuže, u pitanju je stanje koje uglavnom lečimo kod kuće.
U pojedinim slučajevima je, međutim, neophodno javiti se izabranom lekaru, zbog mogućih komplikacija. Najčešće je to upala pluća (pneumonija), zatim zapaljenje srednjeg uha (otitis media) i upala sinusa izazvana bakterijama (uglavnom pneumokokom).
Na to hoće li do komplikacija doći utiču razni faktori, a američka klinika Mejo piše da su to:
- godine – sezonski grip teže podnose deca mlađa od godinu dana i osobe starije od 65 godina,
- životni ili radni uslovi – ljudi koji su okruženi većim brojem ljudi imaju viši rizik da će oboleti od gripa,
- oslabljen imuni sistem,
- hronične bolesti – stanja poput astme i drugih disajnih bolesti, dijabetes, srčana oboljenja, bolesti nervnog sistema, metabolički poremećaji, bolesti bubrega, disajnih puteva, jetre ili krvi povećavaju rizik,
- rasa – U SAD je zabeležen viši rizik za komplikacije usled gripa kod ljudi indijskog, aljaskanskog, afričkog i latino porekla,
- upotreba aspirina kod mlađih – Mejo piše da ljudi mlađi od 20 godina koji su dugo koristili aspirin imajuviši rizik da će razviti Rejev sindrom ako dobiju grip,
- trudnoća i
- gojaznost – ljudi koji imaju indeks telesne mase viši od 40 su ugroženiji kada se zaraze gripom.
Dakle, ukoliko spadate u ove grupe, zakažite termin kod lekara kako biste popričali o svemu što vas brine i ubrzali oporavak od gripa ili, ako se osećate loše, pozovite telefonom kako biste se konsultovali u vezi s neophodnim koracima ili saznali da li vam je potreban pregled.
Simptomi su u većini slučajeva gripa blagi, ali postoje i neki znakovi bolesti zbog kojih je potrebna hitna medicinska nega. To su:
- poteškoće s disanjem,
- bol u grudima,
- vrtoglavica koja traje,
- napadi,
- pogoršanje postojećih zdravstvenih problema i
- teška slabost i bolovi u mišićima.
Dehidracija i sive ili plave usne i nokatne ploče su znak da hitno treba da se javite najbližoj medicinskoj ustanovi.