Novembar je mesec borbe protiv bolesti zavisnosti i tim povodom razgovarali smo sa dr Dianom Raketić, koja nam je otkrila kako izgleda lečenje, koliko traje i šta je to što čoveka vuče porocima
Kada kažemo hronične bolesti, najveći broj ljudi pomisliće na srce, dijabetes i druge bolesti koje se nekad leče i doživotno. Retko ko bi pomislio na bolesti zavisnosti, koje takođe pripadaju hroničnim bolestima, dugo se leče, a suština je naučiti kako da se živi bez supstanci ili navika koje izazivaju zavisnost.
Povodom meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, prim. dr sci. med Diana Raketić, specijalista psihijatrije i direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti otkrila nam je kako je stigma koja sprečava pacijente da se prijave u program lečenja još uvek prisutna, ali da situacija ide na bolje, te da sve više mladih razgovara međusobno o problemima zavisnosti kroz koje prolaze, javljaju se na pregled i žele da se leče.
Kakav problem imaju pacijenti koji najčešće traže pomoć u Specijalnoj klinici za bolesti zavisnosti?
Veoma velika grupa pacijenata koja traži pomoć su osobe koje imaju problem sa zloupotrebom ilegalnih opijatskih preparata kao što su, heroin, buprenorfin i metadon, ali najviše se izdvaja i značajna grupa pacijenata zavisnih od kokaina i alkohola. Prepoznaje se i porast broja pacijenata koji dolaze zbog komplikacija usled konzumiranja marihurane.
Koje su to komplikacije?
Ozbiljna komplikacija konzumiranja marihuane koja se dešava ne tako retko jesu psihotične epozode tokom kojih čuju glasove, imaju halucinacije, ideje da ih neko prati, posmatra, prisluškuje…
Zašto su mlade osobe najosetljivija grupa kada je reč o zavisnosti od opijata?
Prvenstveno zato što mozak nije dovoljno zreo. Jedan deo mozga koji je odgovoran za kontrolu ponašanja, impulse, za odlučivanja, sazreva do 25 hodine života. Kada dosta mladi uđete u problem sa drogama, te moždane strukture se nedovoljno brzo i nedovoljno dobro razvijaju. Tako imate mlade koji su impulsivni, imaju problema sa kontrolom tih impulsa, odlučivanjem i koncentracijom, a javljaju se za pomoć onda kada porodica primeti promene u ponašanju, lošiji uspeh u školi, novo društvo, ili primećuju neuobičajeno psihičko stanje, koje prestavlja jedan miks depresivnosti, anksioznosti i agresivnosti, šta god im kažu, oni se ljute…
Najbolja prevencija bolesti zavisnosti jeste podizanje svesti o njihovim posledicama i podsticanje kako mladih, tako i ljudi u zrelim godinama da razgovaraju o svojim problemima, pre nego što upadnu u dublji problem
Šta je to što osobu tako snažno “vuče” da konzumira opijate?
Osnovni razlog je ta euforija koju supstance izazivaju, to niko ne spori, ali to je samo mali, prvi deo. Taj prijatni efekat nestaje kako se supstanca sve više uzima, to je naprosto neurobiologija, adikcija. Svi zavisnici krenu u iskustva sa suspstancama da bi im bilo bolje, da budu raspoloženi, ali daleko su od toga, i sa supstancom i bez nje na kraju su nesrećni.
Kako taj “začarani krug” funkcioniše?
Osnovni simptom bolesti zavisnosti je manipulacija. Manipulacija da se održi bolest. Neverovatno kako je to apsurdno! Zavisnosti su vrlo saboterske bolesti. Dokle god je ta manipulacija razvijena, nema razvoja u zrelom delu mozga. Kroz psihičku krizu koja je odgovorna za recidive, mozak vas vraća da sami sebe prevarite da biste se dočepali toga od čega ste zavisni.